Starinski naziv za dete nemirno, živo, vragolasto.
(dvorac u Nevesinju 1259. godine; sluga Siniša trči kroz dvorac sa korbačem)
Siniša: Milutine, dolaz' ovamo! Aaaa gde je to dete, mater mu bezobraznu! Uja, Miki, da čika bonu!
(kraljica Jelena otvara)
Jelena: Šta vičeš u rano jutro, dvorac se trese!
Siniša: Pa recite mu više, peti put je zapalio Maglič-tvrđavu u mesec dana, straža digla uzbunu, eno već gaze Bugare kod Sofije, pa ne možemo više stići da pogasimo tvrđavu, a kamoli da otkrijemo ko je, pa dajte, uništićemo Bugarsku bez veze.
Jelena: Da se ostaviš ti mog sina, znaš!
Siniša: Pa dajte ga smirite, molim vas ponizno, nije u redu to da radi.
Jelena: Ajde, ajde, šta će dete da radi nego da se igra, dobar je moj Milutin, samo je sopanđilo, ljubi ga majka!
Ma ja kad vidim ovak'u defku se registrujem samo kako bih dao minus nego ne znam šta mi bi sad haha.
Sopanđilo, koji jebači izraz! + Sopanđilo, sopanđilo, sopanđilo... ovako bih mogao ponavljati do sutra.
ahahah
lud
+++