Neko od vaših komšija(komšinica),najšešće penzos, koji je taj naziv dobio po špijunci na vratima kraj koje provodi dobar deo dana. Nepogrešivo zna kad je kom ko došao, šta se radi u zgradi, ko je držao vrata od lifta, čija deca žvrljaju po zidovima...Neretko u zgradama postoje i više "špijunkara". Danas, kada je tehnologija napredovala , "špijunkari" ne moraju više da čuče kraj vrata, već svoj posao mogu opušteno obavljati iz fotelje nadgledajući video nadzor koji je prikopčan na kablovsku....
Ja: Komšo, dolaze mi prijatelji iz Amerike, pa nemoj da se iznenadiš ako vidiš da ulaze crnci u moj stan.
Špijunkar: Ne brini komšo, ja i onako ne obraćam pažnju, pa nisam nikome rekao niti sam se iznenadio kad sam video onog monaha što ti se pre neki dan češljo na terasi...
Ja: ?!?
Pozadina tog fenomena je u stvari vrlo tužna, to su uglavnom od svih zaboravljeni ljudi koji se nadaju. Vižao sam to često dok sam se bavio druš. radom. Nekada godinama ni sa kim ne progovore, pitajte malo poštare o tome. Tužno, jako.
Ovo je 100% opis mog komšije Žike, bivšeg MUP-ovca (tako voli da se predstavlja jer je radio kao majstor u zajedničkim službama nekadašnjeg SSUP-a). Mogao je da uđe u koju god hoćeš kuću jer se kad tad nekome nešto pokvari i bio i ostao najinformisaniji u kraju. Ulazna vrata sa pogledom na lift olakšavaju posao a dokone babe koje stoje ispred i ometaju ga u osmatranju tera (po sopstvenom priznanju) naizgled slučajnim usklikom : „Ihhh, nabijem vas na ....“
evo ti samo mnogo prostije rečeno
http://vukajlija.com/recnik/Visibaba/16507
al plus za trud.