sportska ritualnost

ovo čudo zahteva krajnji mentalni napor, a praktikuje se u toku gledanja voljenog tima, i ubeđen si da ne smeš da uradiš ništa što može da zajebe tok igre. I ne samo ti, nego i svi prisutni. Dakle, osećaj je kao da si i sam akter. Prvo, iz samo sebi (ne)poznatih razloga, ti si postavio šta je dobro, a šta loše. Ako misliš da devojka/žena nosi loše vibracije i da će nekim svojim kometarom ili gestom izbaksuzirati, ti ćeš se pobrinuti da ona ne gleda, kako god znaš i umeš. Drugo, sitnice igraju jako veliku ulogu: tog dana kupanje ti ne treba i nosiš uvek istu majicu i čarape. Na fon se ne javljaš, vrata ne otvaraš. Položaj fotelja mora biti u liniji koje su na tepihu. Daljinski npr. mora biti tačno na određenom mestu. Pivo nikad ne sme biti puno, ali ni prazno. Voltaža na tv-u treba da grmi. Ako je rezultat povoljan, ne menjaš položaj prekštenih nogu ma koliko ti utrnule, biće loše ako to učiniš. U wc takođe ne ideš, trpiš, nisi sisa. Takođe je potrebno da naglasiš da niko ne sme da priča dok se izvodi korner-penal-slobodnjak, jer tad morate svi snagom uma da verujete da ćete proizvesti nekakvu energiju koja će pomoći da padne gol.

-lik 1: ... penaaaal, toooo! Jao, pa bravo sudija, majku ti jebem, pa svaka ti dala, jesi car! hihihi, jeste videli nije ga pipn'o!
-lik 2: ne, ne Mijatović...
-ostali: ćuti, some! Ćuti!
-lik 2: ma maši, osećam...
-ostali: ćuti, crk'o dabogda, baksuze jedan!!! (bam- prečka) joj... dođi 'vamo, sa' ćemo ti jebemo majku, ti si kriv! Ne, ne može on da ćuti! Mor'o čovek da usere pa da ga jebeš...