Iskrena ilustracija stanja duha čoveka koji voli svoj posao i uživa u njemu.
- Možete li mi uraditi one izveštaje danas do tri, koleginice?
- Pa gledaću da završim, znate koliko su oni iscrpni i komplikovani (Au, gde to da ubacim, moram na pijacu, do šustera po cipele, a i mislila sam da pogledam onu izložbu u KC, ako ne bude mnogo ljudi na Fejsu uspeću i nešto da definišem na Vukajliji... A izveštaj će malo da pričeka, kad ga mama već nije naučila "ako mu je vladat nije mu jebat". Samo nek proba da me požuruje, oma uvodim sankcije).
E sad, radno vreme je određeno na osam sati, a praksu stičem ovde - volontirajući. Mada čujem da je otvoreno neko takmičenje "O Kaizenovom trošku na more", pa reko da se prijavim. Interesantne destinacije.
Ma ko još radi na poslu, to je eventualno za ove što rade na određeno, ili volontere na praksi.