Reč koja se u 99% slučajeva koristi u pogrešnom značenju. Naime, sreća predstavlja trenutno psihičko stanje u kom čovek može da se nađe, ako je recimo kresnuo dobru ribu posle 6 meseci, položio ispit posle sedam gekanja i slično, a nikako ne može da bude povod tim događajima. Sreća je posledica nekih događaja, a ne uzrok istih. Tako da je izuzetno glupo reći da je neko povalio nešto ili položio ispit, samo zato što je srećan. To se može pripisati znanju, šarmu, inteligenciji, i naravno sticaju okolnosti. Sreća ili nesreća proističu iz toga. Najjadniji su određeni sportisti i sportski komentatori koji nas stalno ubeđuju kako Federer ima sreće i češće pogađa linije nego ostali, kako Partizan nema sreće u izvlačenju grupa u bilo kom sportu i slično. Majku mu, a da nije možda stvar u tome da je Federer tata svog sporta i precizniji od ostalih, te stoga i češće pogađa linije? Ma jok, on je samo miljenik sreće, kao što je Partizan "nemiljenik". Osećaj sreće mora da se zasluži.
