Iliti srpski običaji. Mnogobrojna nepisana pravala koja se svakodnevno vrte u našem narodu kao razni rituali. Predstavljaju simbol Srpstva, i pružaju nam određenu dozu adrenalina za naredne ludarije, mada u svetu ostavljaju drugačiji utisak. Koliko god se mi time ponosili, Švabo i ostala banda misle drugačije. - Fucking crazy Serbs.
Umesto dobar dan, kaže se "što si doš'o koji kurac"!? - Određeno polje zapažanja u komunikaciji sa osobom Srpskog porekla jeste njegovo, koko drugi narodi zapažaju, nepristrasno ponašanje. Predstavlja dobrodošlicu i to je još jedno nepisano pravilo u nizu. Psovka rečnik krasi, stim da osoba koja se koristi istim stiče jači i veći autoritet, gledajući sa aspekta istog porekla.
Ku'ćeš hvala Bogu!? - Pazi sad. Takođe nepristrasan stav na račun drugoga, i za razliku od prvog nije propraćen psovkama ali je svakako jedna vrsta odjeba, ili pak odpozdrava - da se tako izrazim. Istina jeste, da mu je žao što sagovornik odlazi ali ipak nije dopustivo izraziti trunku emocije radi bolje reputacije, inače oko nje se sve i vrti.
Treći put Bog pomaže! - Možda glavni ritual, ali sigurno i najpoznatiji kod Srba jeste da se pri pozdravu ljube tri puta. Naravno u obraz, s desna na levo. Zašto tri puta? Jebiga kad volimo trojku... Ili pak da budem ozbiljniji, sve je to zarad svetog trojstva.
Oj Srbijo zemljo međ šljivama. - Bog nam dao šljivu, a đavo kazan za rakiju. Iako smo pravoslavan narod, hoću reći poprilično pobožan, ipak nije tako lako odvratiti se od poroka - rakije, jer kao što ste već upoznati, ni jedno slavlje nije proslavljeno bez već navedene. Iako šljivovica važi za najveći srpski brend, u Svetu je smatraju običnom brljom, jer su joj konkurencija obična obojena globalistička sranja!
Dok su Švabo i Englez na dvoru jeli prstima, Srbin je reko "boc"! - Jeste da je Srbin svojevremeno klao i jedne i druge, malo mi njih, malo oni nas, što nožem što viljuškom, ali ovom ne tako starom izrekom ne dočarava svoje umeće ratovanja već finoću ručanja. Mada kad malo bolje pogledaš i nije tako. Srbin više voli jesti prstima što je inače inat prema "bon tonu", i sa uživanjem ljebom briše mas' sa brade, sem ako nije okoreli četnik pa samo mlatne krpom po istoj.
Okreće se kolo sreće. - Pre bih rek'o, okreće se prase na ražnju. Ali isto je to. Ima li veće sreće od pečenog praseta? Ima! Pečeno jagnje, ali ne bitno sad, sve je to zavisno od mogućnosti. Kako bilo da bilo, prase je glavni akter u gojaznosti, s obzirom da se u proseku jede svaki drugi dan - 'ebiga nema se - a celo prase okrene bar pet puta godišnje: Za slavu, za Božić, za rođendan, za prvi maj, eventualno kad dođu rođaci iz dijaspore.
Milorade jel' ovo tvoj mitraljez? - Po nekom, da kažem, zvaničnom merenju Srbi su međ' prvih deset nacija u svetu sa ilegalinim posedovanjem oružija. Koji će im kurac? Pa sad, nije da glume neke kriminalce, iako ima i takvih, ali s obzirom da govorimo o tradiciji, jasno je o čemu je reč. Najčešće upotrebljivan je tetejac, čiji kalibar završi najčešće u okvir televizora. Primer: Mijatovićeva prečka. Ili pak u vazduh, jelte da se izbegnu povrede, uoči random slavlja: Slave, svadbe, ispraćaji, krštenja,.. pa čak i za vreme najvećih praznika mira. Nemojte se čuditi, pa to su ipak Srbi!
Da komšiji crkne krava! - Iako sa istim peče rakiju od kako je sveta i veka, večiti problem između njih dvoice jeste međa koja deli njihova dva placa. Šta je tu problem? Pa problem je onih pola ara što je Radenko prisvoio, na kvrano, dok se Milenku kćer udavala... Recimo da je tako. Zbog navedenog problema, pored dobrih odnosa kad se peče rakija i vrti prase, slede raznorazne tužbe i krvne osvete gde najčešće stradaju već navedene živuljke.
Četri slova ima ptića, na vrh kruna Nemanjića... - Činjenica da lakovane cipele i tvrd kurac nikada ne izlaze iz mode, tako ni šajkača sa kokardom ne izlazi iz tradicionalne nošnje srpskoga naroda. Večito ostaje kao sećanje na đeda Krstana koji je dvoglavog orla na čelendri poistovećivo levom glavom sa pra prađedom "Vidojem", i desnom glavom sa pra prađedom "Prokopijem". Ko to, ko to kaže da kokarda nije od crvenih kraka postojala prije..!
Srpska se truba sa Kosova čuje.. - Kako kaže Toma: "..Jer pesma je tamo gde na neko čeka". Definitivno najpoznatiji trdicionalni običaj u srpskom narodu jeste pesma. Tolke bitke su propraćene pesmama, iz kojih su dan danas ostali hitovi. Do duše ostali su kao hitovi četničkih pesama, ali neka vratiće se i one na svoje. Kako Švaba kaže: - "Bože kako je to lud narod. Gine a peva!"
- TRADICIJA BATO!!!
Moram da primetim da autor poseduje neobicnu objektivnost kao kod Verana Matica I ekipe. Da se razumemo, dobra kritika se sastoji iz dva dela, prednosti I mana necega, u ovom slucaju tradicije, sto svakako nije slucaj u ovom slucaju, mozda je slucajno, mada je tesko slucaj slucajnosti pre da nije slucajno. U svakom slucaju nasao sam I gramaticku gresku, koja je mozda slucajna u ovom slucaju, mada ne izgleda da je slucajna, jer pomenuti narod u vecini ne zna gramatiku, a neki ne poseduju ni osecaj za logiku. A ocena minus!
Благодарим Буксновски. Вероватно ми је промакла по која грешка, јер ме мрзи да се преслишавам. Ајд' уздравље!
Da, odlična defka, još davno sam je plusirao. Slična je, tvoja pokazuje srpski mentalitet, a moja neke brendove... :)
Jedino mi je krivo što ovakve defke zbog svoje dužine slabo prolaze... ali to je daleko od toga da to ne znači da je kvalitetna... :)
Spisak, naravno, zahteva dopunu obima jedne prosečne knjige, ali za ovo što si odabrao +