Pokušaj da jedan tužan dogadjaj pretvorimo u paganiju i skaradu. Naime, jedna od redjih prilika da vidiš dalju rodbinu sa kojima sticajem okolnosti ti i tvoji ne održavate najprisnije kontakte, iako se ničim niste zamerili.
Da, hteli vi to ili ne, saznaćete sve aktuelnosti iz prve ruke - cenu žita, kako je rodio kukuruz, ko se po selu s kim jebao a nije trebao, gde je u stvari pogrešila reprezentacija Srbije na svetskom, ko nam kroji kapu, ko e u vladi koliko korumpiran i kakva se sad zavera kuje protiv Srbije po nekim mračnim prostorijama (Ljudi se nisu videli dugo, pa pošto su odneli sveću i peškir i stavili 500 dinara, izjavili sauešće, moraju i da se ispričaju)..
Da, neće vam promaći ni razgovori sredovečnih žena, od kojih će neke primetiti da nije dugo krečeno, da kisela nije dovoljno hladna i gomilu tračeva, saveta u vezi sa oblačenjem, pravljenjem kolača, postavljanjem prema pijanom mužu kad se u 3 noću vrati kući i još svakakve pikanterije..
Da, tvoji će primetiti ko nije plakao ili je plakao malo pored sanduka, ko je šta napisao na vencima, ko nije došao (zamerka za čitav život), ko se koliko ucrnio i koliko su ih odrapi za sanduk, venac, cveće, 50 litara čorbe i ostale potrebe da bi se obavio ovaj neprijatan dogadjaj..
E da, neko je i umro. Pokojnika će uglavnom pominjati bliža rodbina, dok će se roditelji ustrčati oko onih koji su došli da im ništa ne zafali, a ostali će samo konstatovati kako je pokojnik bio star čovk, došlo je i njegovo, bitno je samo da ide po redu i daj da pričamo o nečem veseijem, na primer fudbalu..
Kada sahrana krene iz dvorišta obavezno se razbija tanjir, formira se kolona koja ide sporo i koja se četo iseče u nekoliko manjih grupa i raštrka, zaustavi se saobraćaj, a oni koji prate pokojnika u poslednjio šetnji u početku ćute ili progovore nešto tiho, ali kasnije uz žagor nastavljaju razgovore koji su započeti još u kući ili dvorištu pokojnika.
Neko će svakako konstatovati kako sahrana ide sporo i kako bi moglo da se požuri, što će u onima koji nose krst i barjak na čelu (obično unuci) izazvati neodoljivu želju da im iste zabiju u srce na licu mesta.
Kolona staje kod svake kuće čiji je domaćin spreman da plati popu da otpeva kratku molitvu (da, zapamtiće se i pričati i ko je spustio sanduk ispred kuće a ko nije).
Na groblju se potrudite da ostanete povučeni kada krenu svadje strina, baba i tetaka oko toga da li sme da se prodje iza groba, da li preko groba sme nešto da se prenese ili bi u stvari i trebalo, i pokušavajte da zamislite da je popu u stvari stalo do pokoja duše dragog raba božijeg, da peva sa osećanjem i da ne razmišlja koliku cenu će da odrapi (postoje izuzetci, ipak sve redji).
Sahrana je tužan dogadjaj kada se zauvek rastajemo od nekog koga smo voleli i koga pokopavamo u hladnu, crnu zemlju.
