Svaki emancipovani gospodin, Srbin, koji drzi do sebe,
mora da se pridrzava univerzalnog srpskog bontona,
kako bi ostavio utisak i na domacine restorana i na ostale goste.
Ne retko, svi oni ostaju zaprepasceni ugladjenoscu,
manirima i bontonom kulturne gospode, koju isprate iskrenim osmehom.
-Pre glavnog jela naruci se aperitiv i meze.
-Potom se bira jastog, a ako nema, e onda najzaguljeniji naziv ribe za koju nikad nisi cuo (orada, brancin, losos, tostolobik)
-Naruci se toceno pivo ili crno vino.
-Pazljivo se cereci jastog ili riba, nozem i viljuskom,nikako prstima.
-Jastog se pojede ceo, sa sve krljustima i resh kandzama,koji imaju specifican aromaticno-hrskav ukus, na koji se mora polako navici,a potom klizi niz grlo, samo od sebe.
-Na kraju, za desert, iscedi se limun u cinijicu sa vodom,malo promesa i popije. Moze i da se pospe po ribi u toku cerecenja.
Ljudi koji nekulturno jedu prstima, moraju potom da peru iste u toj vodi, jer ne umeju sa viljuskom i nozem.
To su uglavnom oni alergicni na riblje koske,i ne gutaju ih zajedno sa ribom, vec prstima odvajaju od mesa.
-Da bi domacin restorana uvideo da je obrok bio prijatan, valja kvalitetno i uredno olizati sve tanjire od eventualnih ostataka.
-Na kraju obavezno pohvaliti kuvara, zahvaliti se i ubaciti konobaru u dzep na kosulji 50tak do 100 dinara.
