Reč ''fudbal'' u svetu sporta ima više značenja. I kako ''američki fudbal'' ima malo veze sa sportom koga većina populacije ove planete zove ''fudbal'', tako i ''srpski fudbal'' veoma malo liči na svima nam poznati i omiljeni ''fudbal''. Naime, gledajući domaću ligu steknete utisak da su pravila dosta drugačija. Na primer, igrači jednog tima mogu dodati loptu najviše tri puta jedan drugome, i to u retkim situacijama, posle čega je moraju prepustiti protivničkim igračima i to na što gluplji način, gde se za kreativnost verovatno dobijaju bodovi. Takodje, utakmica traje dok se igrači ne umore, pošto pred kraj, zbog nespremnosti, izgledaju kao da će umreti. Golovi su sporedna stvar na utakmici i padaju retko i slučajno, uglavnom posle prekida, a nikako kao produkt neke pripremljene i uvežbane akcije. Takve akcije se smatraju nesportskom prednošću.
Pogledajte neku utakmicu lige šampiona, a onda neku domaćeg prvenstva i učiniće vam se da uopšte ne igraju isti sport. Sličan, ali nikako isti.
Ja bih voleo da je netačno, ali nije. Najbolji pokazatelj je onaj derbi kada je Partizan pobedio, a Petrović dao gol. Ona utakmica je bila patnja. Nisu spojili pas 2 puta ni jedni ni drugi.
+