Ah, to čuveno pitanje koje nas iznova i iznova stavlja u poziciju da dragoceno vreme provodimo razmišljajući o propuštenim prilikama u svim sferama života: nacionalnoj istoriji, aktuelnoj politici, sportu, ekonomiji...
I verovatno jedini način da čovek pobegne od žala za propuštenim, a delom i od realnog, gnusnog mu života, jeste da stavi prst na čelo i umiri unutrašnje talase.
Hajde onda da rekonstruišemo tu utopijsku budućnost Srba koju smo više puta u istoriji mogli ugrabiti, ali iz raznoraznih razloga nismo:
Godina je 2097., Zemlja je doživela pravu katastrofu u kojoj je poginulo skoro 40% svetske populacije, ali Srbi su na vrhuncu i ekonomski i politički i kulturološki. Isprcali smo se k'o zečevi i namnožili na 270 miliona što predstavlja 2/3 ukupnog stanovništva Evrope.
Na vlasti je Tomislav IV Nikolić. Narod ga poštuje kao čoveka i intelektualca - govori čak 17 jezika među kojima nije engleski. Nasledno, kaže. Glavni pretedent na presto je Stipe Tadić, odgojen u porodičnoj kući u Dalmaciji. No, borba za vlast je fer i otvorena, baš kako dolikuje zemlji poput Srbije.
Nakon strašne katastrofe, Srbi su brzo izgradili jaku i cenjenu državu. Baš kao Nemci, samo što nas vole. Amerika u čast Srbije jednom godišnje obori svoj nevidljivi avion. Rusi nas mole da prihvatimo njihov poklon u vidu besplatne nafte i gasa, ali mi ionako ne znamo šta ćemo sa silnim sibirskim fabrikama. Na Olimpijadi se uvek prvo iznosi srpska zastava uz intoniranje himne. Srbi ii Albanci se više ne mrze, a i zašto bi? Oni nama danak, mi njih ne diramo i svi srećni. Komšije se ne svađaju jer svako ima mnogo zemlje. Ta, mala li je Evropa!?
Postapokaliptični Srbi nešto ne vole svoje pretke. Kažu, živeli u grehu, a to ne valja. Jedino vole vukajlijaše. Njihovi gresi su razumljivi svakom jebaču, a bez jebača nema ni 270 miliona ljudi. U centru Beograda kaizenov 7 metara visoki kip, sa zlatnim slovima urezaniim natpisom 'Ja Jemen!'. Tu se redovno okupljaju mladi vukajlijaši. Vukajlija i dalje postoji, doduše kao institucija, a definisanje je predmet u školama. Zvezda, Partizan i Vojvodina dominiraju Ligom šampiona, Donji Srem Ligom Evrope.
Sve u svemu, utopijski život naših potomaka čija je prosečna plata jednaka godišnjem prihodu Švajcarske nacionalne banke. Većina se slaže da im je pomalo dosadno kada je sve ugodno, ali opušteno kroz sport i Vuku troškare tih tristotinjak godina što im je Bog dao.
Umeš ti da pišeš....Stipe Tadić pun pogodak +