Okretanje novog lista bez osvrtanja na prethodna sranja.
To retko uspeva.
Iskrena želja za poboljšanjem je nedovoljna da se krene sa mrtve tačke. Nered (za sobom) mora da se raščisti
"Jeste, sin mi je pobegao od kuće, pokrao je sve pare, čuknuo je auto-i to je slagao, bratu je maznuo mobilni i fotoaparat, napravio je i neke dugove! Nema veze, šta je bilo-bilo je. Sad idemo dalje."
Lemajo,inspirisalo me dete iz familije. Pobegao je od kuće i uradio sve ko' što sam navela u primeru. Roditelji stalno ponavljaju "Što je bilo..." bez da učine nešro konkretno i pametno. Počeli su da mu se sklanjaju s puta.
"Mali" sada ima 20 godina i ne izlazi iz svoje sobe (nijje završio srednju školu). Ponekad prošeta psa, kaže gostima "Dobar dan/dobro sam/doviđenja" i to je sve!!!
Sedenje skrštenih ruku mi se čini kao najgori pristup.
garant ima nalog na vuki! ;)))
imam i ja jednog takvog u porodici (sad ima preko 50 godina), i dalje dobija džeparac od svog oca (koji ima preko 90)... produkt filozofije "neka, ćuti, pusti..."
Ako dozvoliš napisala bih ODLIČNO +