Omiljeni zaključak starijih i iskusnijih posle dugotrajnog nabrajanja svih užasa, tragedija i vidova nemaštine koji su snašli njih i/ili njihovu porodicu. Iz nekog razloga, takva glupost mirenja sa situacijom se neretko poistovećuje sa ludačkom hrabrošću i stoičkom uzdržanošću.
Uzroci su, u najvećem broju slučajeva:
1. Godine i iskustvo (tačnije, decenijsko iskustvo u trpljenju svih mogućih vrsta i oblika haračlija);
2. Relacija religija - Laza Lazarević, verovanje da će čika sa neba ili nebeski narod pozlatiti njihovu muku i niotkuda im surduknuti kilo blagostanja;
3. Patološko neprihvatanje realne situacije i neupućenost u životni standard, to jest kakav bi trebao da bude, parola "nama je do jaja".
-Pa evo, živi se. Teški dani došli, prodali smo peć da bismo kupili drva, pa sada ložimo na sred dnevne sobe, sin pokupio kamenje i napravio mali kamin, dim ide kroz rupu na krovu, malo je nezgodno kad pada kiša al' eto. Jede se po' kile 'leba i paradajz ako komšiji ostane na tezgi, struje odavno nema, telefona, komunalije se gomilaju, suprug se opio i pocepao svoj doktorat...ali eto, šta se tu može, šta se tu može...
-Ovi neverovatno hrabri ljudi se i dalje bore sa teškom svakodnevnicom, ne razmišljajući o strahotama koje ih tek čekaju. Decembar polako kuca na vrata, a mi na vaše (dramska pauza) male ekrane. Ja sam Mutav Goman, vi ste gledali (dramska pauza) Eksploziv.
Koji vin, jebo te!