Predstavlja više zaključnu nego upitnu rečenicu. Sagovorniku prvo izdeklamujemo sve neželjene efekte koje može izazvati njegovo ponašanje, a na kraju toga mu serviramo ovu rečenicu. Dok je izgovaramo nismo ljuti niti besni, a svrha svega je da osoba kojoj je ovo namenjeno odustane od svoje zle i podle namere i našu priču shvati kao dobronameran savet za svoj opstanak.
(klinac, nafuran, pun samopouzdanja zbog mase drugova koji stoje iza njega, prilazi očigledno jačem tipu i govori)
-Ej ti, šta me gledaš tako retardirano, jel hoćeš gužvu, a? a? Slomiću te breee..
-Jao, slušaj klinac 'vako... Nemoj da mi se tu kurciraš jer ću te jednom rukom podići, a drugom šamarati... Kasnije ću igrati Čoček po tvojim rebrima dok me ti moliš da završim što pre kako bi se na vreme vratio kući da gledaš Teletabise....
I šta ti to treba? Ajde bolje idi tamo i nemoj da se nastavljaš sa mnom...
Retorsko pitanje, takoreći. +