Menjao se sa vremenom, kao izvor imamo razne seksualne fantazije dvorskih pisaca i narodnijeh prepevača gore pomenutih, počinjavši od srednjeg veka, gde je privlačna žena bila ona koja je svetle puti, svetlijeh okata i s's golemi grudite- u suštini, one trebe iz Skandinavije i Rusije što misle da smo varvari sa Balkana dok im ne steramo pamet u glavu. Penisom.
Ondak, posle pada vaskolikog Srblja pod tursku okupaciju, standard lepote u žene se menja i smatra se lepom ona koja je crne kose, crna oka i velikih grudi. Jelte, Selma Hajek. Filip Višnjić je možda bio slep kod očiju, ali je znao da opiše žensko prilično intimno.Sumnjivo, zar ne?
Ondak, posle osvoboditelne fronte posle '45, idealno žensko je ono koje liči na Josipa Broza Titeka, najvećeg sina naših naroda i narodnosti našeg bratsva i jedinstva koja su izrazito bratska i jedinstvena..a može i na Jovanku, ali i ne mora baš, da ne preterujemo.
Onda, sa dolaskom Slobe Slobode, idealno žensko postaje ono. Samo "ono", budući da nije žensko sigurno, a još manje ljudsko biće sa silnom plastikom u sebi. Ona mu verovarno dođe augment iz Deus Eksa.
Sada, u 21. veku, budući da je velika nejebica, svako žensko može...a i ne mora žensko, da se razumemo. "Ne daj se, Ines".
