Kod većine Srbalja znači dočepati se nekih para,nije bitno kako,i ništa posle ne raditi.Termin nastao u doba turske okupacije,kada su se hajduci zimi skrivali kod jataka,a s proleća kad gora olista krećali u akciju,pljačku turski karavana i gradova pod turskom upravom,sve pod firmom borbe za slobodu.
Zima 1700 i neke,hajduk kod svog jataka sedi pored ognjišta tupi politiku,pije rakiju,puši na čibuk,jatak nervozan,hrane sve manje,deca gladna,zima se otegla....
Jatak:-Koliko će još ova zima,kad će da okopni sneg više......
Hajduk:-Da ti nisam dosadio,dobri moj Miloje...
J:-Ma,nisi pobratime,nego ja to 'nako,za sebe....
H:-Znam da sam ti na grbači,ali dok gora olista,kad stanem na zelenu granu,eto me pravo k tebi,sa darovima,biće pobro,biće...
J:-Eh,da samo da olista(u sebi se misli skini mi se s grbače,pa stani na šta oćeš,zabole me...)
H:-Prvi si mi na redu dok stanem na zelenu granu!
Kako tad tako i sad svako ima nekog ili je nekom na grbači,svako želi da stane na zelenu granu,makar i pukla pod njim.
Lepo i obrazovno +