Za razliku od pozorišnog suflera, ovaj niti je plaćen za svoj posao, niti je sakriven, a ponajmanje nije šaptač. Naprotiv. Ovaj koncertski derač iz prvog reda iz nekog samo sebi znanog razloga misli ne samo da je najbolji ortak čitavom bendu, nego i njihov menadžer. On je taj koji je na svoja pleća primio plemenitu misiju da bude njihov savjetodavac i usmjeritelj kroz njihovu svirku. On je njihov Vergilije koji ih brižno vodi kroz krugove pakla (koji je on sam stvorio). On će da im kaže šta će sljedeće da sviraju, i kako će to da sviraju. On će da im govori tekst unaprijed. On će i da uzme pivo koje je gitarista nehajno (i sigurno ne bez razloga) ostavio njemu na dohvat ruke. On će i da ih zalije tim istim pivom, da ih osvježi i razgali.
On će da im kaže sve što oni treba da znaju. U odsudnom trenutku, on će to i da im pokaže. Uostalom, njemu je mjesto na bini, kraj njih. A oni debili iz obezbjeđenja jednostavno ne kapiraju njihov odnos.
Tooo Taske! A sad solaža, ono tn-tn-džn–džn-džn–džndžn, ovako, ovako! E, tako, bravo, bravo, tooo! Jesam vam rek’o, jesam rek’o, a, a? Moj čo’ek!
Ne to, bre, neeee! Drž’ pivo i daj ’vamo taj mikrofon!
Одлична дефиниција, по обичају.
Као неко ко релативно често доживљава бламажу идући на свирке са једним таквим, могу ти рећи да оно што зову кармом ради пос'о. Редовно у гужви бива поливен нечим, шутнут у ребро, изгажен, опечен цигаретом, или на поприлично болан начин лишен минђуше, и никако да научи.
Čovek je mlad smislom, nije ni njemu lako...