Verovatno najzastupljeniji strah kod muškaraca u Srbiji (ako izuzmemo strah od promaje, naravno). Za razliku od većine fobija, koje ipak imaju neke logike (fobija od visine - ok, pad ubija; fobija od zatvorenog prostora - ok, možeš se ugušiti, itd) - ovaj strah je, ako se vodimo zdravom logikom besmislen. Doktor je osoba koja pokušava da ti pomogne, i pokušava da ti spase život. Ironija je što najveći broj ljudi nema strah od toga da će doktor da ga ubije, ili tako nešto, nego da doktor, ne daj Bože, ne nađe neku dijagnozu.
- Jaooooo!!!!
- Milojko, već tri noći ne spavaš zbog tog želuca. Idi kod doktora, molim te
- Ma nije mi... Jaaoaooooo!!! ništa ženo. Neću kod doktora, samo me malo žigaaaajaaaooo majko mila, želudac. Ne treba meni lekar. Deder, daj ti meni onu moju prepečenicu, pa ćeš da vidiš kako se to leči!
А јестеее... Не, него воли народ сам да се лечи. Па кад дође стани - пани, трче код доктора. А онда нема спаса.
Neće meni neki doktor da govori šta mi fali, samo zato što ima neku diplomu na zidu. Valjda ja znam da mi nije ništa (u sebi guta knedlu, svestan da ko zna šta mu sve fali) :)))
Doktorofobija je u zadnje vreme prisutna uglavnom iz finansijskih razloga.