Albanija u malom. Ako ikada poželiš (iz bilo kog poremećenog razloga) da posetiš Albaniju, a nisi u mogućnosti ili nemaš muda ili šta već, idi u Strugu kod braće Makedonaca. Nemoj da ideš U STRUGU da uzimaš smeštaj, osim ako nećeš da nađeš bubrege na limundu. Idi u Ohrid, taman poseti neku crkvu ili manastir, imaš ih na svakom ćošku. Kolima od Ohrida nemaš dugo da ideš do Struge, samo pazi gde parkiraš auto.
Ako naiđeš na tablu sa natpisom "Tirana", ulaziš u Strugu. Ne piše "Tirana 200km" ili tome slično, samo Tirana, bato, da se vidi čiji su. Kada uđeš u Nju Tiranu, nađi neko vidno mesto ili parking hotela gde ćeš ostaviti svoje vozilo sa srpskim tablicama. Doduše, ne prave problem oko tablica da ne grešim dušu, ali što je sigurno sigurno je. Grad koji je zaustavio svoj razvoj još kad je Tito umro, jedino što ima dorađeno je natpise na šiptarskom (bilo ih je verovatno i ranije ali ima dosta koji se vidi da su novi) i zastavice Albanije i SADa na banderama. Nije bučan grad (nisam siguran da li ima status grada, možda za makedonske standarde i ima) ali svu moguću tišinu narušavaju hodže sa minareta koji imaju svoje solističke nastupe, tebi će se činiti, svakih 5 minuta.
Glavna ulica (ako me sećanje dobro služi) je "Maršalj Tito" koja se nalazi kod mosta preko Drima. Već tu ćeš primetiti svu gostoljubivost Arbanasa i kako je nastala izreka "razvijeno ko albanski turizam". Tu možeš uzeti kreatinve majice kao suvenir na kojima slovima kao iz "Kuma" piše "džoin d femili" i sliku arbanaškog orla i još mnogo toga. Svaki Arbanas će ti uputiti pogled dobrodošlice sa svojom kalimero-kapicom i očima kojima te snima od glave do pete. Žene nisu na ulicama, barem kada ima turista. A i kada naiđeš na neku, sva je umotana tako da ne propuštaš mnogo. Muškarci su mali i crni i nisu umotani. Makedonaca nema mnogo, retko kad ih možeš videti. Nisam baš ni obraćao pažnju jer sam najviše gledao u Kalimere.
