Čovek velike snage, ili izuzetno žilav i izdržljiv lik. Prirodno jak.
Posle devedesetih, sve je više ovakvih. Ne zbog mutacije od bombardovanja, nego zbog nečeg jednostavnijeg - vožnje autobusom. Ko je devedesetih studirao u Beogradu, a putovao iz provincije, jako dobro zna o čemu pričam. Polasci stare dobre Laste razređeni na trećinu. Januar, ciča zima, nas 250 na stanici čeka bus od 15.10 koji dolazi u 17.10. Znamo da ne može ući više od 100 ljudi, a da sledeći bus neće naići pre 19h. Počinje stampedo, laktanje, guranje, saplitanje...dok se probiješ do ulaznih vrata, potrošiš 5000 kalorija, više nego da si vežbao 2 sata u bildarnici. Koliko čoveku treba snage da drži na odstojanju dve babe od po 100 kg i još dve takve da nosi na leđima?! I tako 5 puta nedeljno. Dok sam došao do apsolventa, imao sam triceps kao Švarceneger, a trbušnjake da rendaš kupus na njima. Ko posle kaže da devedesete nisu donele i dobrih stvari.
- Gde si čoveče, nisam te video sto godina....au, ala si se uradio!! Teretana, a?
- Ma jok, putujem za Bg.
hahahahaha +++