Kolektivni nadimak za plemena Lužičkih Srba koji odvajkada naseljavaju područja Istočne Nemačke, na samoj granici sa Poljskom. Iako su vekovima asimilacije poprimili veroispovest i mnoge odlike svojih germanskih komšija, uspeli su da očuvaju specifičnu kulturu i običaje. Između njih i Južnih Srba, kako nas nazivaju, mogu da se uoče mnoge razlike, ali u inat vremenu i dalje ih krase odlike kojima se svaki pravi Srbin ponosi, ko god i gde god da je.
Sam nadimak stekli su u vojnoj službi kod svojih germanskih vojskovođa u retkim prilikama kada bi im toliko zagustilo da nisu žalili odvojiti onu čuvenu dvojicu da vuku i trojicu da tuku koliko je od davnina zahtevao svaki naš regrut.
- Vaclave, oni kurajberi preko se kanda solidno ukopaše.
- Tako izgleda, gospodine Generalmajore.
- Tu će grdno da se gine, može biti.
- Sva je prilika, gospodine Generalmajore.
- A i kiša će da udari, ko će sad vojsku izagnat' iz šatora u ovaj kal, leptijebem. Mislim da je vreme za naše tajno oružje.
- Tajno oružje, gospodine Generalmajore? Šta da poručim oficirima?
- A? Njima ništa, nego reci ti kuvaru da odvalja jedno šes' buradi šnapsa onim ludacima na desnom krilu a onda se zavali i gledaj kako šturmaju.
