U bukvalnom značenju osobe koje su školovane da vrše funkciju donošenja odluke u vezi nekog pravnog posla, dakle nužno zlo društva. U žargonskom- likovi koji se takvim samoproglase pa onda krenu da sebi uzimaju za pravo da sude o drugim ljudima. Da određuju etiku, moral, ponašanje jedinke iz okruženja, kako i šta treba jedinka da radi, čime da se bavi, koliko kurčeva je promiskuitetno a koliko poželjno primiti, otprilike.
Čemu optuženi treba da se smeje, kako da se ophodi prema drugim ljudima, koju vrstu muziku da sluša, da li mali prstić prilikom ispijanja čaja treba dići u vis ili pak spustiti.
Zgražavaju se nad određenim pojavama, koje se jelte razlikuju od normi samo njima svetih a koje, po pravilu, proglašavaju opšte-društvenim jer njihovo mišljenje je jedino pravo mišljenje. Naravno.
Odlikuju se maštovitošću u retorici prilikom iznošenja reperkusija kao što su - Ja bih tebe... Tebe treba... Sve bih ja to... i slično.
Uz sudije postoji i pojam sudija porotnik iliti sudija laik koji se nije školovao, ne petlja se puno u proces, veze nema o čemu se uopšte priča, a što bi i znao kad slepo veruje sudiji, klima glavom u znak podrške, podržava sudiju predsedavajućeg jer, zaboga kafkijanski procesi uvek moraju biti transparentni i javni. I naravno -objektivni.
- Bagro narkomanska, samo duvate te travuljine! Sve bih ja vas po kratkom postupku!!!
- Alo sudija, mojne sereš, leba ti... Vid'o sam te juče kako pijan lemaš ženu, preskoči bar danas.
..........
- Kakva je ovo današnja omladina. U moje vreme ja sam...
- Tvoje vreme si im'o i potrošio si ga, sudija. Odjebi u skokovima. Mrš!
+