Demotivišući čin od strane ženske osobe stacionirane u kuhinji kojim pokušava da nama, običnim smrtnicima, ugasi želju za zabadanjem nosa, tj. prsta u nešto kremasto. Ukoliko se persona koju ta želja obuzima ne šunja kao vetar kroz ključaonicu, i nije gipkija od nindže sa Beverli Hilsa, ne preporučuje joj se započinjanje ove misije, jer se lako može dogoditi da jedini zgoditak bude oklagija, ili u najboljem slučaju varjača.
Pripadnicama lepšeg pola nikada neće biti jasan taj iskonski zov, taj životinjski nagon, nezadrživo osećanje koje se budi, ta želja ka zabadanju. Prsta naravno. I zato će svim snagama (zašto, jebem li ga, kada u šerpama i nakon završetka ostane materijala za još jednu tortu) pokušati da odbrane teritoriju kao da im život zavisi od tih nekoliko sudova popunjenih najukusnijim smesama, šlagovima, medenim naseckanim jagodama, otopljenim čokoladama sa miomirisima tek procvalog cveća pokrivenog rosom u prolećnoj zori kada se sva čula ujedinj... Hljhhh mljac hljhhh...
Evo ti sad životinjo, oliži šerpu...
