Suknuti

Slagati. Ali onako domaćinski, bez mere i obzira.

-Izleti mi sinoć vepar kapitalac.
-Sereš?
-Svega mi. Iz trske, i pravo na mene, a ja dignem pušku i sastavim ga na šinu, kad mi slažu obe patrone. Dok sam ja prepunio, on ode...
-Pu jebem ti sreću!
-I ja popizdim i bacim pušku u neko žbunje i odem kući.
-Ti si lud!
-Jebiga, posle mi bilo krivo, ipak je to poklon od dede. I ja kažem onom mom nemcu da ode i da je donese. Mene mrzelo, a i bio sam umoran.
-Poslao si Džekija po pušku?
-Aha, i doneo je. Dobar je to ker...
-Izvini, ali ovo si sad suknuo za medalju!
-Ako mi ne veruješ, evo pitaj Džekija!