Deo psihološke konstrukcije čoveka koji Frojd nije stigao, ili nije želeo opisati u svom naučnom radu, možda iz razloga što je toliko bio na koksu da je sam super-id njegov ego nadvladao. Aspekt ličnosti koji tera čoveka na laži koje se mogu uvrstiti u kategoriju podsvesnog. Toliko moćne laži da misliš da to trezven čovek ne može sklopiti, jer mu super-ego konstantno govori da te laži izlaze iz domena društveno prihvatljivog.
Super-id laži odlaze toliko daleko da pomisliš da je opštenje sa Slobodom Mićalović jednostavno kao i prosta Pica-park transakcija, ili višemesečno laganje roditelja da je s fakultetom sve u redu. Te laži su nadrealnije od Dalijevih slika i Lukasovih tekstova... zajedno. One te vode u neki imaginarni svet gde je sve moguće: od mačo pederstva, do nošenja šuškave trenerke pri muvanju alt studentkinje andragogije.
- Bio sam za vikend s onom ribom što studira skandinavistiku. Znači, riba je ludilo!
- Opa, lepo, lepo...
- Da, pričamo mi i ona meni na keca kaže da odemo na moju gajbu. Kao bacamo spiku, kaže ona da joj sestra ortakinja s Majom Mandžukom, znači otpuno ludilo.
- Pusti jebenu Mandžuku, kakva je ta skandinavka?
- Šta pusti?! Dečko, jebaću Maju Mandžuku... naravno, ako se kod ove pokažem!
- Tebra, tebe ni Frojd ne bi izlečio od takvog laganja.
