Onaj malecki deo mozga, manji od zrna graška, koji proradi u momentima etičke dileme, poput one - da li opaliti komšinicu od petnaest leta, koja izgleda kao da joj je barem punih osamnaest, ali, jebeš ga, zakon je zakon. Sukob sa super-egom predstavlja onaj holivudski iskomercijalizovani sindrom podvojene ličnosti.
Super-ego je onaj mali anđelčić na levom ramenu, koji pokučava odgovoriti ego od intencija ida koji na desnom ramenu igra džepni bilijar i baca masne komentare.
(Imaginarna dilema ega između super-egove i idove percepcije)
Uh, dobra ona mala Nata, pičić k'o bombon! Kako bih je...
- 'Eeeej, šta, bre, ja to pričam?! Čoveče, pa ona ima petnaest godina, ko zna da l' je i to napunila!
Mada, kakve sisice one ima, dao bih joj bar još koju, onako izgleda zrelo, a i namazano mi se smeje...
- Ja stvarno nisam normalan, jebo te, ima godina kao moja sestra, s njom ide u školu, a za mene je ona još dete!
Hm, ma, mislim se, ova moja sestrica je zatucana, nije ona u tom fazonu, ona neće dati nikome pre udaje, sto posto sam siguran! Tako da se mogu opustiti...
- Hej, bre, sestina drugarice ti je to, pa, sećaš li se kad si po njih dve u vrtić išao, a sad tako! Pomisli sad da neko ima takve namere prema tvojoj sestri, kako bi reagovao?!
Praviš se lud, a nećeš sebi priznati da je sestrica krenula u teretanu, i kad joj tamo priđe Miki Mutavi i počne da je bari i sprema teren za koju godinicu... a možda i pre!
- Pljas! Šta ja to mislim, ona nije takva, a i Mutavi nije takav idiot... valjda!
Joj, sestriceeeeeeee, dođi mi na mošniceeeeeeee....
- Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
