Žena (i majka) na službenom putu. Ostatak porodice "se muči".
Prvih dana je u kući opušteno. Ima dovoljno veša, čarapa, majica, dukserica, dresova, trenerki; tanjira, escajga i čaša.
Neosetno se pribegava alternativnim metodama održavanja higijene : vetrenje odeće i brisanje tanjira salvetom ili ispiranje sudova vrelom vodom umesto pranja.
Nakon 5-7 dana započinje rešavanje rebusa :
-traže se etikete o održavanju (pranje, peglanje) na garderobi
-traži se savet prijatelja
-uključuju se mašine za sudove i veš
Danak neiskustvu : veš iz mašine je opran ali je čudno prebojen (zaostala je neka čarapa) i otpaci od hrane zapušavaju odvode mašine za sudove. Osušene majice su dobile rogove od štipaljki, neke su se uštapile i čudno mirišu. Sve fleke su zadržale svoja mesta i oblik nakon pranja.
Početni neuspesi ne obeshrabruju, ali naredni bacaju u depresiju :
-pegla je upropašćena-dimi se i smrdi (zalepio se učkur iz pantalona, dresovi se ipak ne peglaju)
-posekotine od ostataka slomljenih čaša u mašini
Prisećaju se "kako mama radi" ili "šta mi je ono žena rekla".
Primenjuju ono "o čemu je mama (ili žena) zvocala".
Poslovi se ravnomerno raspoređuju i stiče se doživotni imuitet.
Moji su vežbali. Pre dve godine su imali prijemni. 2-3X godišnje ih ostavim same.
A to, kad žena mužu (ili majka, svejedno) kupuje veš .... e od toga mi je muka!!!
kucni poslovi bi trebalo da se dele ravnopravno a ne ko oni likovi sto postanu ili ostanu nesposobni pa im keva i u cetrdesetoj kupuje gace i sprema stan