Namerno spomenuti poznanici, za razliku od prijatelja, ljudi su koje poznajemo samo iz vidjenja, kojima se javljamo iz čiste pristojnosti i koje pokušavamo što više da izbegnemo... U razgovoru sa njima često nam ponestaju teme za razgovor, pa gledamo da se što brže iskobeljamo glavom bez obzira.
Ako već do razgovora dodje, iako smo sada vec odrasli ljudi, i dalje se trudimo da se pokažemo u očima poznanika, da im damo do znanja da smo kao i nekada, jos uvek iznad njih, bilo to u finansijskom ili nekom drugom pogledu... Ljudi jednostavno vole da gledaju s visine, podiže im samopouzdanje...
S druge strane, ako smo nekada bili na dnu, jurili za njegovim ribama, namerno se namecemo i impliciramo razgovor o porodici ili nekom poslu iz snova kakav on danas moze samo da sanja. Nekada bradati frajeri, neretko bajkeri, i dalje se grebu od svojih za koju kintu kako bi napunili rezervoar tog istog, sada vec zastarelog modela motora.
primer 1
D: Desi Zoki kućo stara.. ( sa blagim podsmehom )
Z: Zdravo Dejane, žurim nesto, vidimo se.. ( sa skoro suznim očima )
D: Sta je bilo bre?? Da se nije nesto desilo?
Z: Ćuti, izgubih jebeni posao, ostavila me ona drolja i odvela decu... Idem tu do obližnjeg parka, baš sam poneo konopacD: Ajde brate povescu te novim bendžom sto mi cale kupio, da vidis kakav je brate.. uff
Z: Iako je bilo dvoumljenja, sad se besim sigurno, hvala ti brate...
primer 2
T: Stani bre Stole, pa zar ne prepoznajes stare poznanike!!
S: Ej, gde si Tadija, nisam te video ( nije ni čudo, jer sada hodam pognute glave)T: Šta ima? Mogli bismo do mog restorana na jedan ručkić ako si slobodan/za?
S: Nema šanse brate... žurim gazda poludi kad zakasnim, a matori me jutros najurio s gajbe...
