Kralj svih dosadnjakovića. Vrhunski gnjavator. Na skali dobrodošlosti smrt se nalazi jedno mesto ispred njega. Običan triper u odnosu na njega izgleda kao Holandija naspram Himalaja.
Jedno obično popodne, nakon ručka. Porodica na okupu, neko bleji u TV, neko drema...zvoni kućni telefon.
Otac: - Da?...da, ovaj...tu smo. Dobro, važi komšo.
Majka: - Ko je to bio?
Otac(prebledeo, izgubljen pogled ka zidu): - Komšija Steva...dolazi na kafu i da mi vrati bušilicu koju sam mu pozajmio prekjuče.
Stariji sin: - Bušilica! Sad sam se setio! Obećao sam Milanu pomoć, postavljaju garažna vrata danas. Odoh ja, ćao svima!
Mlađi sin: - Čekaj, idemo zajedno donekle, ja imam fudbalicu sa mojima iz škole!
Ćerka: - Jel' danas četvrtak? Zadnji dan popusta u "Zari"! Za dva sata zatvaraju, žurim!
Majka: - Četvrtak, kažeš!? Pa, ja imam zakazano kod frizerke, kako to da zaboravim!
Baba: - Sinko, odo' ja malo da protegnem štap, moram svaki dan bar po dva sata, doktor mi naredio!
Deda: - Babo, nećeš sama, neću da rizikujem da te kidnapuje neki penzioner...
Otac(i dalje gleda u istu tačku na zidu): - Ovako brzi i organizovani niste bili ni za vreme bombardovanja! 'Ajd', pomozi Bože, valjda Steva neće dugo sedeti.
dugo mi treba da se odlučim da nekog pratim, ali još mi se nije desilo da pogrešim... svaka čast, majstore...
+1, само у мушком роду
Udruženje kojem se klanjam!
hehehe e to je taj Steva. Ali taj kada mu dođe u posetu ima da ostane dva sata makar. Pobeg'o od žene .)))
+