To je ono što svi mi radimo prilikom svakog našeg razgovora sa šalterskim službenicima (nije bitno gde, svuda su isti) dok nas maltretiraju, zajebavaju, vozaju za svaku moguću sitnicu...
Neki se jednostavno suzdržavaju od dizanja tona, drugi pak da opsuju džukelu s druge strane šaltera, treći jedva nekako uspevaju da zadrže pesnicu koja spremno čeka svojih pet minuta na faci šalteruše.
I to sve zbog toga što zavisimo od njih, **** li im ja mater u ****!
Eto, nisam uspeo da se suzdžim...
Posle 45 minuta čekanja i posmatranja kako se oni unutra lepo zabavljaju, piju kafu, pričaju telefonom o kojekakvim glupostima najzad se smiluju i otvore šalter koji je trebalo da bude otvoren još pre 45 minuta.
-"Kaži" (tj. na osnovu gestikulacije "Sta sad pa ti koji k***c hoćeš?")
-"Izvinite molim vas, juče sam dolazio i rekli ste mi da sam popunio pogrešan formular, pa sam evo sada doneo ovaj, valjda je to to..."
-"Nije! ne mogu ja to da ti overim, treba ti (pa onda ide lista nekih naziva za koje prvi put u životu čuješ)..."
-"Dobro, a jel možete da mi samo objasnite kako..."
U tom trenutku se šalter opet zatvara i ti ostaješ iznerviran, zbunjen i još beznadežniji nego kad si došao.
U sebi (cenzura: "piiip, piiip, piiip, da ti piiip u piiip, piiip jedna glupa!"
