Osoba često rabljena u narodnim umotvorinama još otkad se počelo sa njihovim prikupljanjem, a verovatno i od ranije. Razlog zbog koga se priče sa Švabom ne pojavljuju u čitankama za osnovnu školu leži u eksplicitnoj prirodi tih umotvorina. Naime, kao što je Ero iz priče majstor da nasamari Turčina i na taj način dođe do dukata i kojekakvih potrepština, tako je Švaba iz priče majstor da mu Srbin jebe ženu. Pritom Švabe, poznate po svojoj filozofskoj školi, redovno pokazuju gvozdenu logiku i jak smisao za deduktivno zaključivanje.
S obzirom da su u novijoj istoriji Švabe batalile filozofiju i posvetile se drugim disciplinama, dodata im je veština sastavljanja i opravljanja raznih mašina i tehnike. Ipak, osobina lakog nasađivanja na srpski kurac se zadržala. Jedan od primera za to je i svima znani vic o nošenju lubenica.
Zgodan primer za lakoću kojom Srbin dolazi do spoznaje Švabica je pričica koju je Vuk zabeležio, u kojoj Srbin, šetajući gradom, ugleda kroz prozor Švabu i zenu mu kako doručkuju. Srbin tada podiže glas protiv povrede javnog morala, jer Švaba jebe svoju ženu na prozoru, na očigled celog sveta. Švaba pokušava Srbina da ubedi da on ne jebe svoju ženu već sa njom doručkuje, ali kako mu to ne uspeva, pristaje da siđe na sokak a da se Srbin popne i pokaže Švabi razliku između jebanja i fruštukovanja. Par minuta potom, gledajući kako mu Srbin taslači ženu, Švaba zaključuje da je neophodna zamena prozorskog stakla, jer mu postaje jasno da ovo koje sada ima prikazuje potpuno iskrivljenu sliku onoga što se događa u njegovoj kući.
