Uobičajena euforija pred grupni polazak na neku svečanost. Približno haotično kao kad se krdo bizona seli u potrazi za hranom. Da l bila svadba, ispraćaj ili punoletstvo nije važno. Važno je da se uvek kasni i ako se baš ima mnogo sreće stiže se u minut do dvanest. Sami kad idemo negde nekako i stignemo da se spremimo, familijarno, teško. Sve što radimo je sudaranje sa ukućanima u predsoblju kao pilići u maloj kutiji kad se uzjogune a o galami da ne pričamo, kao Nedeljko Bilkić kad peva.
:porodični polazak na svadbu kod kuma:
- Majka: Ajde više pa ne stavljate minival ako zakasnimo u opštinu neće da venčaju ljude! Ajde imamo još 10 minuta!
- Sin: Gde mi je kaiš jebemu dan, spadaju mi pantalone čoveče!?
- Majka: Veži kanapom! Gde si bio do sada? Vidi u predsoblju!
- Ćerka: Da li mi se ova nijansa karmina slaže sa haljinom?
- Majka: Slaže se!
- Ćerka: A da li mi se kreon slaže sa karminom?
- Majka: Slaže se! Izlazi iz kupatila ne venčavaš se ti danas šta se lickaš tu, ajde!
- Otac: Gde se to spremate?
Ojebalo. +*