Izaraz star kao staro pismo. Uvek dvosmislen i bolan po roditelje, koji su godinama od usta odvajali da skuće svoju jazbinicu, da nebi otac zavisio od tazbinicu.
Otac: parazite jedan, oćeš doživotno da te hranim, oćeš pelene za dete da ti kupujem, gde ti bre misliš da živiš??
Sin: opusti se stari, davno su ljudi rekli svak na svoju očevinu. Ti se polako pakuj i pravac ono zapušteno selo, a ja ću ovde na svoju očevinu ostati.
