Pretpostavka da ćemo u previđanju postupaka drugih ljudi uvek polaziti od sopstvenih reakcija u sličnim situacijama. Ova činjenica je istovremeno i savršen odbrambeni mehanizam jer apsolutno svaki put kada vas optuže da ćete raditi nešto nedolično vi možete da preokrenete priču i optužite tuđi prljav um i perverznu ličnost.
- Zamisli kad na stručnom seminaru nećemo imati jednokrevetne sobe! Meni zapalo da delim bračni krevet sa malim Pericom iz računovodstva.
- Molim? Reci direktoru da to ne dolazi u obzir! Neka ti obezbedi jednokrevetnu sobu ili jednostavno ne ideš!
- Ne preteruj! Jeste da Perica smrdi ali preživeću nekako, to su samo tri dana.
- Perica smrdi i tebi je to glavni problem? A šta ako navali na tebe?
- Kako da navali kad mu ja ne dam?
- Muškarac i žena sami u sobi, noću ... nikad se ne zna kad će proraditi hemija!
- Jesi ti njega nekad video? Čovečuljak je visok 1.62, proćelav, pegav i nosi tegle. Šta će mi on kad imam tebe? On sa mnom može da bude jedino ako me siluje.
- Pa i to je moguće ...
- Oho! Odakle tebi takve ideje padaju na pamet? Znaš kako kažu - svako polazi od sebe. Znači ti bi navaljivao na ženu da sa njom deliš sobu, pa po automatizmu misliš da će i Perica to uraditi? Ili bi možda silovao? Ili si možda nešto od toga već uradio zimus kad si sa firmom išao u Beč? Jel' jesi? Reci mi!
- Pffff ... ne lupaj! Idi sa tim Pericom, zabole me!
