Prokletstvo roditelja radoznale dece
Sin: Mama, mama, nešto me zanima, kako radio radi!
Mama: Pa lepo, sine, uključiš ga, pa radi...
Sin: Dobro, a kako mi čujemo čiku kao da je tu pored, a ne vidimo ga...
Mama: Dobro pitanje, sine, on sedi u studiju, govori u mikrofon, a mi ga čujemo ovde?Sin: A zašto?
Mama: Pa sine, kako bih ti rekla, postoji jedna nevidljiva sila, zove se radio-talasi, oni ih emituju iz studija, pa se prostiru svuda okolo i radio ih hvata, pa mi čujemo šta čika govori.
Sin: A zašto se prostiru?
Mama: Joj, sine... pa znaš kad smo prošle subote bili na Avali! E, bili smo i na tornju! Na tornju se nalazi predajnik, koji pušta sve te radio-talase, pa ih svi u Beogradu čuju.
Sin: A, dobro...
(kratka pauza)
Sin: A zašto čujemo različite radio-stanice?
Mama: Heh... Vidiš sine, svi ti talasi imaju nešto što se zove frekvencija, ili učestanost talasa. To ti je broj tih radio talasa u nekom vremenu.
Sin: A kako to izgleda?
Mama: Bio si na moru? I znaš kako kada je mali vetar bude tek poneki talas, a kada je vetar talasi ni ne prestaju. E, tako je i sa ovim, neke stanice koriste te frekvencije sa manje talasa, a neke sa više... Sine, nemoj više ništa da me pitaš, ni mama, ni većina odraslih ljudi to ne zna.
Sin: A zašto?
Mama: Zato što sam ja pogrešila
Sin: Šta si pogrešila?
Mama: Što sam se udala za čoveka koji je doktorirao na ETF-u sa 23 godine, a ne za Mitu mesara. I sada bi ti sa tatom učio kako da upokojiš krmaču, a ne bi meni dosađivao.
Nije lose, al predugacak primer za moj ukus.