Kulminacija nezadovoljstva mog oca i njegovih životnih problema.
Izgovorena u nevjerici milion puta, kad shvati da se njegova roditeljska očekivanja povodom mene vjerovatno neće uskoro ostvariti.
- E moj sine, da su mi tvoje godine...
- Opet ništa ne bi napravio.
- Makar bih izaša' među narod, naša' bih đevojku. A ne tu buljiš na metar od ekrana, u taj ćošak si se zabio. Koga ima tu sine?
- O pušti me obraza ti!
- Puštio sam te ja, zato si i takav konjino! Nikad sreće od tebe!
- Vidim zbog tebe nam sve cvjeta, ne možemo srećniji bit'.
- Naćeraćeš me da bačim to govno kroz prozor! Interesantna stvar, u ovu našu kuću sve crče ali kompjuter nikako.
- Nije ni tebi još mnogo ostalo...:TRAS!:
