Sve je lako kad si smrad

Krilatica koja najbolje opisuje način brzog napredovanja u Srbiji. Kao pacovi koji se razmnožavaju i hrane se po đubrištima tako i u ovoj truloj Srbiji najbolje uspevaju oni koji šire smrad svoje istrulele ljudskosti, vonj svoje selektivne memorije, zadah usled lizanja i gutanja svog šlajma, bljuvotina i fekalija kojima su nekad zasipali one kojima sada podilaze. Iako stalno peru obraz, tvrd kao đon, smrad njihove duše je neprolazan. A mnogi od njih ni onaj telesni još uvek nisu naučili da operu.

- O, Petre, burazeru, gde si? Kakav je to džumbus kod tebe? I novine pisaše o tome.
- More, Milovane, pusti me molim te. Kad zmiju u nedrima gajiš, prva te za srce ujede.
- Pa šta bi?
- Šta bi? Moj kum i najbolji prijatelj!
- Pa nije valjda...
- Molim te, nemoj ni ime da mu spominješ! 20 godina sam ga izvlačio iz blata, pomogao mu da završi srednju školu, fakultet mu nije išao, nijedan posao. Pre 10 godina završio kod Karića menadžment i to zato što sam ja potegao veze preko mojih prijatelja. Znaš da je ušao u jednu, drugu pa i kod nas u stranku. Ljubivoje i ja smo ga uveli tamo, on se gurao uz Slavkovića, počeo je da cinkari sve redom, sad ti je on zamenik predsednika opštine, a Ljubivoje i ja smo isključeni iz stranke...
- Ček', bre! Pa 3 godine me nema ovde i sve se okrene naglavačke! Pa kako on sad uz ove? Pa ceo život je bio uz one druge.
- Bio je kod onih u stranci do prošle godine. Pljuvao prvi matorog Slavkovića na sva usta, obećavao mu vešanje na trgu, sad mu se u dupe uvlači. Ljubivoje i ja smo sa Slavkovićem bili nerazdvojni, sad mi ispadosmo krivi. Još otišao da svedoči da smo nas dvojica uzimali pare koja nam je centrala dala. Još na svu tu bedu, dobio sam otkaz u firmi. Naš'o dva majmuna iz firme, dve lopurde, da svedoče protiv mene da sam cepao neke fakture i da sam pare prisvajao za sebe. 'Ej, bre, on prvi došao da nabije nos kod nas iako nije tu zaposlen. Kao, mora da vidi da li ima kod nas korupcije, da se ne bi pričalo da su članovi stranke korumpirani. A sad, čujem, planira da postane predsednik opštine. Al' ako, Slavkoviću tako i treba. Izlapeo, a mu se vlast osladila, samo se poltronima okružio. A ovaj... Ma on nije govno, nego septička jama.
- U, jebote...
- Pa na sve to i stricu je preoteo dedinu kuću. Huškala ga ona njegova rospija protiv strica. Stric mu je godinama čuvao dedu. Deda izlapeo, a ova je počeo sa onom njegovom aspidom da mu puni glavu da strina hoće da ga otruje. I ovaj prepiše kuću na njega. Deda mu umre prošle godine, on brže-bolje proda tu kuću, a stric mu živi pod kiriju. Otac mu se prevrće u grobu, kakav je to čovek bio, ovaj je izrod! Nije džabe čovek stalno psovao onu njegovu kad se oženio...
- Au, prika, šta da ti kažem: sve je lako kad si smrad. Još mi je dužan 500 evra. On se pravi blesav, kaže mi da mu nisam ništa pozajmljivao. Ja mislio da da ga ti podsetiš, pošto ste kumovi, kad vidim da je i tebe odjebao. Ali neka... Imam ja u Beogradu ljude, jebaćemo mu mi sve po spisku. Polako... Ajmo u kafanu, ja častim...
- Ajmo, prika...