Rečenica kojom nekome daješ do znanja da zbog nečega što radi, ne treba da mu bude nelagodno, da se stidi, da ga bude sramota. Iako je sve što se dešava u prirodi zapravo prirodno, većina ljudi ima neki svoj stav da je prirodno zapravo ono što oni odobravaju, a sve ostalo nije prirodno, što malo čudno zvuči, jer ako nije poteklo iz neke neprirodne dimenzije iks ili tako nešto, ja stvarno pojma nemam odakle je, kog đavola, moglo doći.
- Milka, dosadilo mi da trpam u džajnu, bi l' mogao da ti ga pristavim u dvojku malo?
- A?!
- Pa mislim, ono, u rč? Da ga metim tamo.
- Iju! Neću... znaš, to nije prirodno!
- Milka, sve je to prirodno...
- Kako, bre, prirodno, jesi li video negde u prirodi da jelen trpa drugog jel...
- E, Milka, mani me tih Balaševićevih fora! Nego lubrikuj to pa da pristavljam.* * *
- Hej, tata, danas mi se prvi put digao u školi...
- Neka sine! Sve je to prirodno.
- Ali tata, digao mi se na Gojka!
- Na G... št... MOLIM?! Jebem li ti Sunce dukatlijsko, Milanka, čuješ li ti ovo?!
Не конташ поенту, све што се дешава у природи је природно. Постоје други термини, адекватнији од овога, којима се описује став према некој појави, али то свакако не треба да буде реч "природно", може да буде, рецимо: "свиђа ми се", "не свиђа ми се", "одобравам", "не одобравам", "боли ме курац ко где трпа", итд.
А ово је само један пример, није уопште морало да буде то, могло је:
- Ух, бре, како ми смрде ове чарапе, а носим их тек осамнаести дан.
- Не брини, све је то природно.
Dobra, koristim redovno. +