Odgovor ljudoždera na pitanje zašto je dovukao toliko drva pored kazana.
Utešna konstatacija u trenucima kada sagovornik previše fatalistički doživi nešto što mu se desilo.
- "Jebem ti život... jutros drugi put padoh ovaj ispit... dođe mi da se obesim sad!"
- "'Ajde bre, sinak, glavu gore... pa sve je to za ljude!"
Ono što pomisli mesar dok odvaja iznutrice, nokte, vezivna tkiva i ostale nejestive delove životinje.
- Hoćemo baciti ove ostatke od svinje?
- Ma šta ćeš bacati, sve je to za ljude, melji za paštetu.
Stara narodna izreka koja u poslednjem trenutku obasjava tamu nedoumice i u većini slučajeva spašava ili samo rešava trenutnu situaciju.
Da nema nje, mnogo ljudi bi bilo nezaposleno a i mnogo stvari bi ostalo nedovršeno.
Metak u čelo nedoumicama i predrasudama.
Brisač liste primedbi.
Vođeni tom izrekom, mesari ne bi postali mesari, grobari ne bi postali grobari, odžačari ne bi skakali po krovovima i još mnogo njih ne bi uopšte radilo ono što radi.
Mnogo stvari ne bi bilo tamo gde jeste...
Da nema nje, hirovi bi preovladavali a broj umetnika.
Nekima služi i kao opravdanje za svoje postupke pred sudom sopstvene savesti jer ipak ni kanibali ne bi jeli meso pripadnika svoje vrste da to nije sve za ljude kao što ni lokal patriote ne bi branili svoju rupu u kojoj žive da to sve nije za ljude.
Mogao bih čak i ja da mrsim muda ovde još pola sata kucajući gluposti ali me mrzi jer uostalom, sve je to za ljude...
