Krajnje nebitan lik na srpskim slavama. Živeo je pre 500-600 godina, i nikog ne bi zaboleo ni mali nokat za to da, na dan kad se dotični rodio/umro, nema da se "zamezi" (u stvari pošteno krmači, dok želudac od iznemoglosti ne zatraži Calgon), pijanči do faze leganja pod lavabo u sopstvenoj povraćki, i čuje bezbroj anegdota o onima koji nisu prisutni, jer su ili bacili kašiku u međuprostoru između 2 slave, ili su "imali preča posla".
Nego, eto, svetac visi na zidu iznad onoga što mnogi za stolom ni ne znaju šta je (videli su oni da popizdola u crkvi mlatara time, al' ko će mu znati stručan izraz...nešto tipa "tavan" jes' sigurno), i "samo nas posmatra" u stilu druga Tita, kojeg i sam mrzi jer ga je zabranjivao tokom komunizma, i srami se što je nekoj dileji od predaka uopšte palo na pamet da obeležava njegov dan.
Moje porodice se, npr. srami Sveta Petka. I nije joj nikako jasno na koju foru je čovek od 40 godina odgovorio na:
-"Idem u crkvu da zapalim sveću.", sa:
-"Auuu, da - sveća!"
Takođe, sirotoj verovatno ne može da uđe u glavu kako neko može, pre koljiva, da se prekrsti levom rukom "jer je levak, pa mu lakše", i čemu jagnje, prase, punjene šnicle i galoni alkohola, kad je ona sama živela isposničkim životom uz bajat 'leb svaki dan.
Kad teramo svece da tako misle o mana, šta da kažemo za Svevišnjeg, koji je definitivno "kriv" što nam u zadnjih milenijum i po ništa ne ide od ruke...
