Luk Čedvik. Šta reći o čoveku koji je proglašen za najružnijeg fudbalera u istoriji engleskog elitnog takmičenja. U istoriji koja se piše još od davne 1888. godine. Čovek koji je mnogo više od definicije fizičkog izgleda jednog Britanca, i pored verovatno i više od pristojnih zarada u krajeri, nije se podrvgao nikakvim plastičnim operacijama, a samo on zna zašto. Mučenik koji je ko zna koliko vremena u detinjstvu proveo ispred ogledala, tražeći odgovor na pitanje "Zašto baš ja?" Razmišljajući da nije nastao iz kakve incestoidne familije ili je začet u nekim bolesnim orgijama sa rumunskim imigrantima, lik je ipak ostavio svoj izgled po strani i fokusirao na profesiju, svestan da se ne bi ogrebao za pičku ni kod Ruške Jakić.
Britancima majka priroda generalno nije dala pristojan fizički izgled (čast izuzecima), ali im je dala Luka Čedvika. Osobu koja već dugi niz godina predstavnja utehu ovoj naciji. Ružan, ružniji, najružniji, Luk Čedvik. Koliki god da je stepen suicidnosti, uzrokovan nezadovoljstvom i frustracijama, uvek je on tu. Luk Čedvik. Uvek postoji ružniji. Kako je njemu, to izgleda sve te ljude boli kita, a njega najviše.
- Džejms, ti si ružan!
- Mama ti je ružna!
- Hej klinci, prestanite da se vređate, to nije lepo! Svi smo mi ružni, al' jedan je Luk Čedvik.
