Veoma opasno, zarazno oboljenje, koje je u Meksiku, na žalost, već odnelo oko sedamdeset žrtava, a čiji sam uzrok, bar prema NJoj, ja.
Te noći, ili bolje reći jutra, bila je budna kada sam se vratio. Ne želeći da palim svetlo u predsoblju, da je ne bih iritirao, naleteo sam na čiviluk koji me je čekao u zasedi, bacajući mi se na grudi u pokušaju da me uguši nekom jaknom. Iskusno sam fingirao, kleknuvši na levo koleno, a zatim sam ga uhvatio odozdo, i svom silinom se, sa njim u čeličnom zagrljaju, sručio na suprotni zid. Gotovo sam mogao da čujem kako cvili, nakon sudara sa ogledalom, koje se uz prasak prosulo po podu.
Iz dnevne sobe, obasjane samo svetlošću TV ekrana, čulo se:
-Opet si pio sa onim tvojim životinjama!
Nisam rekao ništa. Na vestima su govorili o nepoznatom virusu, i prvim smrtnim ishodima. Prišao sam joj lagano, želeći da je poljubim i da joj kažem da mi je nedostajala. Dok sam se saginjao prema njoj, aktivirao se vulkan u mom želucu, a erupcija je bila tako snažna, da je nesreća bila neizbežna. Ona je skočila uz vrisak. Na TV-u, i dalje, govorili su o bolesti koja poprima razmere pandemije. Dok sam polako tonuo u hipnotički san, čuo sam reportera kako govori da je u pitanju, najverovatnije, virus životinjskog porekla, a onda, delić sekunde pre nego sam zaspao, i njen jecaj:
-Svinjo jedna, gledaj šta si uradio...
Radi svake sigurnosti, dok se ne ustanovi pravi uzrok, zamolio bih vas da se ne rukujete, niti ljubite sa mnom.
+ onu peglu što si bacio na ženu trebalo bi poslati Svetskoj zdravstvenoj organizaciji na analizu. Za svaki slučaj.
hahahahahahahhahahahaha!Jel ovo istinita prica?+