Tačka pucanja je u stvari jedan mali trenutak u vremenu u koji se slije sva muka, svako razočarenje, svaki bes, svako loše osećanje i sve ono što se iz teško vidljivih razloga gura u sebe. Kada nastupi tačka pucanja do tada mirna i povučena osoba postaje zver i prirodna sila koja ruši sve pred sobom ne obazirući se na svoju okolinu.
Tačka pucanja je uvek uvek posledica ogromnog duševnog bola. Nivo bola potreban da se stigne do tačke pucanja je individualan, a srazmeran je dužini vremena tokom kojeg se taj bol krije i zavlači u ljudsku dušu.
Što duže traje tiha, ali razarajuća patnja to je eksplozija bola i erupcija gorkih reči jača i nanosi više štete onome kome je upućena. Ipak, to je samo delić beskonačne borbe koja će se nastaviti i narednih dana do neke nove tačke pucana i neke nove erupcije osećanja.
I to će tako trajati sve dok se ne prekine začarani krug negiranja stvarnosti i straha od promena.
