Baraba u kući. Branilac kućnog praga i porodice. Preldžija u svakom pogledu. Pije samo dunjevaču, ali iz krigle. Ne preza ni od čega. Komšiluk ga se plaši. Dovoljno je da pogleda ženu ona će mu roditi trojke. Žare i Goci zajedno su manji od njega.
-Komšijaaaaa, oooo, komšijaaaaaa!!!
-Miro, leptejebo... evo Mitra komšije, udaraj daske na vrata, a decu vodi u podrum.
-Šta si sada uradio, grom te ubio?? Baš njega da uvrediš nečim...
-Ogrebao sam mu auto kad sam izlazio iz dvorišta... jaooo, kukavac... živog će me pojesti. Da puštam kuče na njega?
-Nemoj, ubiće nam ga... to je samo šarplaninac.
-Evo ga... 'fata se za ogradu... eno, iščupa mi betonski stub... Ma, izaći ću pred njega... neće on mene u mojoj avliji...
-Komšija, treba mi produžni kabal... izvini za ogradu, bio sam kod Mire u kafani, pa nisam mogao na kapiju...
-Ništa, moj komšo... to će ujutru ovi moji gilipteri da srede. Bitno si ti meni živ i zdrav.
-'Ajd kod mene na jednu ljutu?
o Bože, kakva završnica
čak mi se i telo defke đasvi