Ona leči, leči sve, počev od raka, pa sve do ljubavnih problema. Ne postoji ništa tako lekovito kao ona. Jedan gutljaj i tamo ste. To nije obična brlja. Jaka je kao zemlja, a opet tako pitka. Jako dezinfekciono sredstvo, čisti čak i dušu.
Nakon par gutljaja iste, dolazite pred vrata raja, osećate se kao sveti Petar, kad napokon proda kajganu, bogato i ispunjeno. Ništa vas ne može zaustaviti. Skačete sa oblaka na oblak, plivate po livadama, letite po vodi. Vi ste nedodirljivi. Stanje opšte prosvećenosti traje do trenutka trežnjenja. A onda spoznajete i pakao.
Kakav Dante, kakve pičkematerine? Ništa vam neće prikazati blagodeti carstva nebeskog i muke vrelog ognjišta Sotoninog doma kao manastirska rakija. A posle se pitate zašto se ljudi zamonaše. Odgovor je jednostavan. Neponovljivo iskustvo i napitak koji udara jače od Majka Tajsona u najboljim danima.
1 - Matori šta je Nikoli, večeras je baš raspoložen? I inače nije ovako pobožan, koliko znam on je deista, a sad davi pičke da im pokaže "božanski užitak" uz "božiji dar" obmotan oko njegove noge.
2 - Ma pusti ga, dobio je čovek neku manastirsku rakiju, razumljivo je to. Sad čisti svoju dušu i spoznaje uzvišenost ovozemaljskog života.
1 - Do jaja. A kako ja nikad ne dobijem tako nešto?
Шекспире, јебеш ти ракију, пиво је мајка. добра +