Način na koji djeca iz problematičnih porodica oslovljavaju oca. Ne zbog ljubavi, ne iz nježnosti, već zbog straha od iskompleksirane okrutne budale, agresivnog alkoholičara ili, jednostavno - psihopate. Izgovoreno umilnim glasom, služi kao pokušaj sprečavanja frakture, ako već moraju da nastanu hematomi, ili u svrhu skrivanja od okoline kakva te je morončina napravila.
- Tajo, što me opet tučeš kad sam ti pomogao da ugasiš mami cigaru na čelu?
e jebiga, mene obe ćerke zovu tajo, to je valjda najlepša reč koju sam čuo u životu... baš me usra s ovom defkom...
Naglašeno je da je riječ o problematičnim porodicama. U normalnim porodicama "tajo" ima sasvim drugu, bolju konotaciju. No, dobro, svako je shvatio na svoj način.
Ma tuga bre...
Mog malog brata od ujaka dok je bio baš mali čuvala baba koja ga je mlatila kao vola...i sad, umre baba kada je on imao 7 godina, on plače kao kiša. Pitaju ga "Miloše, jel ti mnogo žao babe?", a on onakav pikavac kroz suze "Žao mi je što nisam porastao da mogu i ja nju da bijem"
Hehe, simpatičan primer. +