Taština

Ako je verovati Paćinu, omiljeni đavolov greh.

Zna đavo šta radi, rezultati govore za njega, zato mu se ni postojanje ne osporava, za razliku od onog drugog.

Taština je simpatična. Daj mi minus, udario si me po egu. Neznatno, ali peče. Neću ti to reći, ponovo zbog ega koji mi ne da da pokažem interesovanje ka jednoj takvoj banalnoj stvari kao što je definicija. Umesto 'definicija' stavi ljubav, stavi nečije ime, stavi neki cilj... i primetićeš da će rečenica i dalje poseduje smisao.

Taština je istovremeno najranjiviji fragment intelekta i najjači mehanizam odbrane. Ono što nam daje dinamiku i nesavršenot. Đavolja rabota. Taština rabota. Ne donosi ništa dobro, upravo kao đavo ili tašta.

Koliko puta se uhvatiš u razgovoru kako se nadglašavaš sa sagovornikom prijateljski se nadmećući ko je više pročitao, popio, kresnuo, patio, izgubio, uspeo. Vrhove si dosegnuo uprkos drugima, a dno si dodirnuo zbog drugih. Kriv nisi, glup nisi, loš nisi. I uporno ne priznaješ nabusiti ego koji uvek tinja u nama, menja zapreminu, pod pritiskom eksplodira i opisuje te bolje nego bilo šta drugo.