Za prvi rođendan po difoltu dobija bejbi verziju dresa tatinog omiljenog kluba, tako da može da ga kompletira sa loptom koju je dobio na rođenju, takođe od ćaleta. Iako još nije ni prohodao, a kamoli progovorio kako treba, već zna napamet čitav snimak
1 - finala Kupa Šampiona '66. i celu biografiju Velibora Vasovića;
ili
2 - Osvajanje Kupa Evropskih Šampiona '91. i skenjanu facu golmana Olmete posle Pančevog penala.
Sa pune tri godine, već zna za izraze poput špica, felša, makazica, kornera, jedanaesterca, pedera, pičke, kurve, koje primenjuje u bilo kakvom kontekstu manifestujući se kroz sladak i simpatičan bejbi glasić, na očitu radost ponositog ćaleta. Sa četiri godine je već prisustvovao derbiju i nije se rasplakao od dima iz baklji i petardi bačenih na nekoliko metara od njega. Sa prvim razredom čini prve prave fudbalske korake, postaje petlić lokalnog fudbalskog kluba, kluba za koji njegov ćale i dan-danas igra. Ustvari, kapiteniše tamo. Njegov ćale.
- Diži se bre Pavle, nije to ništa! Meni dvaput iskakalo koleno iz zgloba, a ti se tu valjaš zbog obične posekotine!
.............................
- Pa driblaj bre Pavle dete mu jebem! Do kraja! Razvalači igru...Tako...Klizaj! Klizaj bre! Rajinog malog će više da boli nego tebe, šta si se usr'o?
............................
- Šut Pavle! Šut! A jesi ziljav, ko kad sam te u dupe pravio! Trči nazad! Nazad! NE! Ne pipaj loptu rukom! Jao, koliko puta moram da ti kažem...
