Nekad bejaše one kamere kao CATPILLAR bager, te su tri čoveka bila potrebna da je pomeraju. Tako da su i spotovi bili reprezentativni.Jedan kadar,pesma 3 minuta. Sve je trebalo da bude "pod konac".Nije bilo kompijuterske tehnike,niti neke naročite koreografije.Sve je bilo tako kako jeste, i mnoge pesme su i dan danas ostale popularne i slušane.
Dok danas, kada je tehnika daleko napredovala, u realizaciji Ivana Code, Dejana Milićevića, Visual infinity i ostalih mađioničara, bukvalno se od spota pravi filmski hit. Naravno, hiperfrejmovane kamere, stilisti, make-uperi, statisti, manekeni, besna kola i ziljave ribe dosta utiču na kvalitet spota, što opet sa druge strane, pokriva ne kvalitetnu muziku,tekst pesme i samog izvođača.
Nekad: Miloš Bojanić peva.Spot počinje ispred neke kafane,on sedi, peva, ustaje, šeta ulicom (statisti zijaju u kameru i smeškaju se "ćao mama"), seda u drugu kafanu,nazdravlja sa gostima i kraj pesme.
Danas:JK skarliče. Spot počinje kao film Mad MAX, krv po plafonu, doge, munje, beli konji u oblacima, razletanje parčića ogledala u fazonu Matrix,specijalci tipa Nemoguća misija.Sve to u pratnji simfonijskog orkestra.
NO COMMENT
I naravno niko ne zapamti ni 3 reči iz te pesmeeeeeee.