Onaj najjeftiniji, najotporniji, sa najmanje opcija i u najgorem stanju. Jednostavno, ako mu se desi nešto(bude ukraden, baciš ga jer te pesma pogodila u srce, ubaciš ga u čašu punu špricera jer je to hir tvoje pijane glave...), ne bude ti žao. Bitno je da može da obavi poziv, da tastatura nije previše sjebana i može da se otkuca poruka i da baterija može da drži celo veče. Mali procenat ljudi razmišlja ovako, pa posle kuka jer im je neko mazno telefon za koji je mater dala celu platu pre par nedelja.
Nokia 3310
Hm, interesantno zapažanje... vidiš nikad nisam tako razmišljao... verovatno zato što još uvek koristim nešto slično telefonu za izlazak :D +