U mom detinjstvu (čitajte do pre jedno 7-8 mozda i više godina) postojalo je nešto što su me moji naučli da se zove telefonski dvojnik. To je uglavnom jedan od vaših komšija s kojim... e jebem li ga sad, nisam stručan što se elektrotehnike tiče, al kao delite telefonsku liniju. U principu dešavalo se da taj gospodin (nazvaćemo ga Neka Pavlaka) ne spusti slušalicu kako treba i ja sam onda morao da idem da mu kažem da spusti slušalicu kako bi moji mogli da koriste telefon ili dial-up. ALI najzanimljivije od svega je to što je on mogao da čuje vaše razgovore, a i vi njegove. Čaroliji je na veliku moju žalost došao kraj kada su nam svima dodelili još jednu cifru ispred telefona i time eliminisali dvojnike.
*dižem slušalicu*
...
-E KUME?
-A?
-EVO TI MOJA ŽENA MORAM DO KANCELARIJE!
-AA?!
-REKO EVO TI MOJA ŽENA, MORAM DA IDEM DA SEREM!
-... AHA.
-JEO SAM NEKU PAVLAKU... ODOH... EVO TI...
...
Ne znam. Ne razumem se u to. Samo znam da je barem jedno... pa sigurno 2-3 godine bilo tako. Sećanja zlata vredna. :)
То што каже Лингвистичка гица, двојници нису могли да се слушају. Једини проблем је био да ако двојник прича ти не можеш да зовеш.
И дан данас постоје такозвани двојници. Моја тазбина, нпр.
To je bio propust tehničke prirode... nisu dvojnici mogli da se slušaju. Nisu čak mogli ni da zovu jedan drugoga, iako su imali različite brojeve...